Stepfordske supruge XV



Joanna dolazi kasno kući. Walter je čeka.

 



Walter:

     Gdje si bila?

 

Joanna:

     Šetala sam. Razmišljala.

 

Walter:

     Mogla si ostaviti poruku na stolu. Brinuo sam se za tebe. O čemu si razmišljala?

 

Joanna:

      Danas sam srela Bobbie u trgovini.

 

Walter:

     Da, i?

 

Joanna:

     Zvučala je nekako drugačije. Isprano. I izgledala je drugačije. Nije govorila stvari koje govori inače, a i kretala se nekako polakše.

 

Walter:

     Vjerovatno je umorna od trčanja uokolo u potrazi za kućom. Govori li još o preseljenju?

 

Joanna:

     Ne, kaže da joj je u Stepfordu savršeno dobro, da je savršeno sretna.

 

Walter:

     Znaš Bobbie, ako kaže da joj je dobro, onda je to tako.

 

Joanna:

     Čudno mi je što je bila našminkana i s uređenom frizurom.

 

Walter:

     Šta tu ima biti čudno, žena je, a žene se šminkaju.

 

Joanna:

     Žene – da, ali ne i Bobbie.

 

Walter:

     Možda je shvatila da nije više curetak, da godine prolaze i ostavljaju tragove. Možda se počela šminkati da bi sakrila te tragove, da bi se prikazala mlađom.

 

Joanna:

     Ne, Bobbie je alergična na bilo koju vrstu šminke. A i nikada je nije bilo briga šta drugi misle o njoj. Promijenila se, apsolutno. To nije ona Bobbie koju poznajem. I sve ono što mi je rekla, način na koji mi je rekla da je bila lijena i nemarna. Promijenila se baš kao i Charmaine, koja je rekla to isto. Kladim se da joj je i kuća u savršenom redu.

 

Walter:

     Pa šta, bilo je i vrijeme da se promijeni. Promijenile su se iz razloga koje su ti navele, zato što su shvatile da su bile lijene i nemarne. Ako to njima odgovara, onda dobro. Ako se Bobbie počela brinuti o svom izgledu, ako mene pitaš, već je bilo i vrijeme. Ni tebi ne bi smetalo da se koji put pogledaš u ogledalo.

 

Joanna:

     Molim?

 

Walter:

     Stvarno to mislim. Ti si prekrasna žena i ne činiš ništa sa sobom, osim ako ne iskrsne kakva zabava ili slično.


(Nastaviće se…)


Komentariši